izaberi jezik 
O Podunavskim Švabama u Sremskim Karlovcima
Podunavske Švabe živele su u Vojvodini do kraja II Svetskog rata, kada ih je bilo oko 500.000 i, pored Srba i Mađara, bili su najbrojniji. Danas se kao Nemci izjašnjava oko 4.000 ljudi, prema popisu stanovništva, mada se u našoj sredini procenjuje da Podunavskih Švaba ima znatno više, između 20 i 30 hiljada, ali da se tako ne izjašnjavaju iz raznih razloga.Podunavske Švabe specifična su etničko - kulturna grupaciju u Vojvodini, čiji je identitet u proteklim decenijama često dovođen u pitanje. Od negacije, brutalne torture i pogroma, preko tihe ili nešto grublje asimilacije do pukog prećutkivanja i nepriznavanja prava na vlastiti autentični glas, tekao je život ove grupe na našim prostorima. Sremskokarlovačka populacija ovih ljudi živela je u specifičnim uslovima, s obzirom na to da u Karlovcima nikad nisu činili većinu ili znatnu manjinu, nego najviše do 12 odsto stanovništva, što je uticalo da poprime, u većoj meri, kulturu ljudi u čijem okruženju su živeli (Srbi i u manjoj meri Hrvati, ali su ovi imali znatan uticaj, s obzirom na istu veroispovest). Upravo se kroz istoriju, kulturu i marginalizovani položaj ove grupe na dramatičan način prelamaju mnoga važna pitanja kolektivnih etnokulturnih prava, ali i pitanja krivice i kazne, tolerancije mogućnosti suživota, opraštanja i pomirenja ....
Iako je položaj Podunavskih Švaba po mnogo čemu specifičan i zanimljiv, njihove aktivnosti na rasvetljavanju i osmišljavanju vlastite nacionalno - kulturne samosvesti nisu daleko odmakle od stereotipnih vidova organizovanja u tzv. zavičajnoj formi. Bez preterivanja se može reći da se gotovo celokupna aktivnost organizacija svela na bavljenje folklorizovanom istoriografijom u nadi da će se tako spasiti deo u duboki zaborav utonulog kulturnog identiteta. Ista je situacija i sa sremskokarlovačkim Podunavskim Švabama, tako da osnivanje "Zavičajne kuće" ima dodatni značaj, kada je u pitanju revitalizacija tradicionalne kulture ovih ljudi.
Kultura Podunavskih Švaba u Vojvodini i Srbiji zatirana je neprekidno od završetka II Svetskog rata, tako da danas postoji samo u naznakama. Materijalna dobra kulture Podunavskih Švaba su uništavana, poput uništavanja čitavih sela, zanemarivana i neodržavana, tako da su ona koja danas još postoje u izvornom obliku, u veoma lošem stanju. Dobra intelektualne i duhovne kulture uglavnom su nedostupna javnosti i zato se o o njima skoro ništa ne zna. U poslednje vreme se uočava blagi porast interesovanja za ova dobra, pa se može uočiti interes studenata za odbranu diplomskih, master ili doktorskih radova na teme iz kulturnog i duhovnog života Podunavskih Švaba. Posle II Svetskog rata država je Nemcima, inače svojim državljanima, konfiskovala kuće i imanja, koja je podržavila ili poklonila kolonistima. Te kuće i imanja postepeno su propadala, njihovo održavanje zanemarivano, a kada su i poprvaljane i renovirane, zanemarivana je njihova urbanistička vrednost i kulturno istorijski značaj. Zbog toga danas i nema kuća u izvornom obliku, iz vremena naseljavanja Podunavskih Švaba u Vojvodinu.
Foto galerija
Stare fotografije Podunavskih Švaba koji su živeli na ovim prostorima
