Podunavske Švabe rečju, slikom i fotografijom - Izložba

Reč Stjepana A. Seder, predsednika Fondacije ZAVIČAJNA KUĆA na otvaranju izložbe

Dragi prijatelji, poštovane dame i gospodo DOBRO DOŠLI!

Pozdravljam Vas u ime Fondacije ZAVIČAJNA KUĆA, u ime realizatora izložbe i u svoje lično ime.

Ideju da vas ovom izložbom upoznamo sa životom Podunavskih Švaba nametnula nam je realnost, a to je da generacije rođene posle II Svetskog rata, a to su danas i ljudi u sedmoj deceniji života, ne znaju skoro ništa o Podunavskim Švabama. A Podunavske Švabe na prostoru današnje Vojvodine žive, u većem broju, od 1716. godine, pa sve do danas, ali od kraja II Svetskog rata u beznačajno malom broju. I ne samo da žive, već su dale veliki doprinos razvoju ovoga prostora, kako u obrazovanju i kulturi, tako i posebno vidljivo u privrednoj oblasti.

Naseljavajući se doneli su u Vojvodinu naprednu kulturu srednje Evrope. Doneli su higijensko zdravstvene navike, plug koji je i prevrtao, a ne samo parao zemlju, plodored setve, intenzivno umesto ekstenzivnog stočarstva. Doneli su gotova urbanistička rešenja za organizovanje naselja, pa zato sva vojvođanska mesta pomalo liče jedno na drugo. Podunavske Švabe su u centru sela izgradile školu, crkvu i kulturni dom. Po ugledu na novoizgrađena naselja Podunavskih Švaba, ušorena su i rasuta srpska i rumunska sela.

Njihovim angažovanjem, radom, ali i brojnim smrtima, ovaj prostor je priveden nameni i stvoreni pristojni uslovi za život ljudi. Gradeći svoj život u novom habitusu, koji će im vremenom postati zavičaj, Podunavske Švabe su iskrčili gustoneplodno i nekorisno rastinje, isušili bare i močvare, povezali Dunav i Tisu (kanal Dunav - Tisa - Dunav) i izgradili nasipe duž toka Dunava i Tise i tako stvorili žitnicu Evrope. Takođe su, s obzirom da su poticali iz raznih nemačkih - germanskih plemena i više država, doneli principe dobrosusedskih odnosa i suživota sa drugim i drugačijim, a koje pripadnici ove nacionalne zajednice tradicionalno neguju.

Naša očekivanja su da ova izložba doprinese da oni ljudi koji ne znaju ništa o Podunavskim Švabama, steknu bar osnovne informacije o njima i njihovom životu u Vojvodini (Austriji, Austrougarskoj, Jugoslaviji i Srbiji).

Ova izložba je karakteristična po tome što su dve karlovačke slikarke, Ratka Đider (rođ. Puršel) i Jasna Apatović, naslikale život Podunavskih Švaba dug preko tri veka sa samo nekoliko naslova. Ostalo su isključivo simboli.

Uživajte!

Izložba